Svi u okruženju imamo osobu koja se retko razboljeva, i uspeva da sačuva zdravlje i u sezoni najjačih virusa. Za nju kažemo da ima jak imunitet, i često pokušavamo da usvojimo slične životne navike.
Iako imunitet značajno može da se poboljša zdravim životnim navikama, njegova odbrana se postavlja još u prvim danima života. O značaju prevencije i zdrave ishrane i pravovovremenom osluškivanju organizma za portal “Lepa& Srećna” govorio je profesor dr Borislav Kamenov.
“Faktori okruženja mogu da poprave a mogu i da pogoršaju situaciju.Imunitet se stvara u prvim danima života, a ako dete nema kontakt sa bakterijama neće mu se razviti imuni sistem. Za razvoj imunog odgovora organizma neohodan je kontak sa antigenima iz spoljašnjeg okruženja koji pripremaju organizam. I majka ga priprema ako je zdrava, odnosno ako se ne truje za vreme trudnoće. Ukoliko to nije slučaj dete se kasnije tokom života razboljeva od mnogih bolesti. Dete može da se zarazi kada ima kontakt sa bolesnim čovekom, ali ne i ako ima kontakt sa bakterijama iz okruženja, jer one nisu patogene. U crevima imamo deset puta više bakterija nego vlastitih ćelija”, rekao je doktor medicinskih nauka iz oblasti imunologije i eksperimentalne hematologije i istakao da je ishrana jedna od najvažnijih karika u borbi za dobar imunitet.
“Pravilna ishrana je višestruko značajna, prvo nam donosi dovoljnu energiju, dovoljnu količinu belančevina, masti, ugljenih hidrata i vitamina. Sve što unosimo u naša creva su strane materije, i na njih organizam može da reaguje i da izazove neželjenu reakciju koja dovodi do autoimune bolesti, alergija, tumora… Ako hrana koju jedemo ima sastojke koji remete i ‘guše’ naša creva, ako se ne svari dovoljno i nesvarena hrana prodre kroz ćelije našega digestivnog sistema, počinje zapaljenska reakcija u zidu creva. Velikibroj ljudi ne podnosi kravlje mleko, hleb, pšenicu, ječam raž… Mnoge namirnice oštećuju naš digestivni sistem, prodiru u organizam i proizvode razne bolesti. Mi to ne vidimo i bavimo se samo lečenjem bolesti koje su posledica toga”, rekao je doktor i istakao da je povrće i voće neophodno držati u sodi bikarboni ili zeolitu najmanje sat vremena pre konzumacije, kako bi se, makar delimično, uklonili pesticidi kojima je tretirano. Doktor se osvrnuo i na kombinaciju koja je mnogima omiljena, napitak bez kog je dan nezamisliv – kafa sa mlekom.
Namirnice koje štete imunitetu iznenađenje su za mnoge od nas
“Smeta mleko, ne kafa. Organizam prepoznaje ono što mu ne prija i kada je zamaskirano. Mleko je pogodno za bebe dok sisaju, a kasnije ono ‘vadi’ kalcijum iz organizma, i utiče na stvaranje osteoporoze. Kod mleka nije problem, kao što mnogi misle laktoza, nego kazein. Zato se preporučuju mleka od koze i ovce jer ona nisu ‘A1’ mleka”, rekao nam je doktor Kamenov.
Sezona je kiselog kupusa koji je neizostavan deo zimnice svakog domaćinstva. U kojoj meri je zdravo konuzimirati ovaj prirodni probiotik?
“Kiseli kupus je savršen jer nema hemiju. On je izvor probiotskih bakterija koje popravljaju naš imuno sistem. Možete ga jesti u kojim god hoćete količinama, ali svežeg. Kuvanjem se ubijaju dobre bakterije”, kaže doktor Kamenov i ističe da se mastimo ne od slanine već od mleka i mlečnih proizvoda.
“Oni koji se maste to čine od mleka i mlečnih proizvoda. Slanina je zdrava, ali naravno ne treba preterivati sa količinom. Svinjska mast je vrlo zdrava. Zejtin je deset puta gori od masti. Margarin treba izbegavati. To je komercijalno motivisano. Ako ne znate šta da jedete pitajte svoju ili komšijsku prababu, šta je jela”, kaže doktor i podseća koliko su važni cink, selen i vitamin D.
“Problem sa suplementacijom je taj što naši mnogi vitamini često nemaju ništa u sebi. Jedite svežu papriku, ima sedam puta više vitamina C od limuna”, rekao je Kamenov i istakao da je od ključne važnosti da se bavimo prevencijom i da obratimo pažnju šta nam ogranizam poručuje.
“Ne treba se izgladnjivati. Jedite hleb od heljde ili lanenog semena, ili mleko od pirinča i nećete se ugojiti”, zaljučio je doktor.
Izvor: Lepa&Srećna
Leave a Reply